O nama

Drina Vajati Savić se nalaze 65km od Valjeva i 3km od centra Ljubovije gde se nalaze tri naša objekta uz samu reku Drinu gde ćete zasigurno imati mir i tišinu za pravi odmor. Svaki vajat je savremeno opremljen i nezavistan i sadrži sve što je neophodno za boravak i opsluživanje svih potreba.

- Svaki vajat ima kupatilo sa tušem, struju, gradsku vodu, tv, kuhinju, roštilj.

Kao jedna od predosti naših vajata je potpuno uređen i bezbedan prilaz do same reke Drine, stepenicama koje spajaju kaskade, Drinu i kompleks, tako da su kupanje, pecanje i druge atrakcije u reci u potpunosti dostupni.

Trudimo se da stalno obogatimo ponudu novim sadržajima i atrakcijama i da uvek ugostimo naše goste na najbolji način, kojih je iz godine u godinu sve više.

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo da tokom 2018. godine iskoristite svoje pravo na dobijanje vaučera u iznosu od 5.000 dinara za subvencionisani odmor u našim vajatima.

Za više informacija kontaktirajte nas putem naše forme ili nas pozovite na neke od ponuđenih brojeva u kontakt formi.

Naša okolina - Soko Grad

Soko Grad je tvrđava u zapadnoj Srbiji u blizini Ljubovije, koja nikada nije osvojena borbom već je uvek menjala gospodare mirovnim ugovorima. Ona je jedna od tvrđava u kojoj su se Turci najduže zadržali. Posle sukoba Srba i Turaka 1862. Soko je miniran, u vazduh ga je digao sreski kapetan rađevski Petar Radojlović. Tada je dignut u vazduh i Užički Grad, dok su preostala četiri utvrđena grada predata knezu Mihailu Obrenoviću 1867. godine.

Prošlost

Soko Grad je nastao još u srednjovekovnoj Srbiji, ali je najpoznatiji po svojoj ulozi tokom Osmanske okupacije Srbije tokom koga je postao jedan od najozloglašenijih mučilišta pravoslavnog stanovništva. Neki od najstarijih podataka potiču iz davne 1476. kada se spominje i dizdar tvrđave Sokol Kemal.

Ne zna se tačan datum nastanka. Rostoje neslaganja kod istoričara o dokumentu o Sokolu koji potiče iz 1392. godine. Međutim, na osnovu oblika utvrđenja da se zaključiti da je Soko znatno stariji od ovog datuma jer je prvobitno, starije utvrđenje, zidano na najvišoj steni i odgovara dobu znatno starijem od Despotovine. Soko-grad je ostao sinonim nepobedivosti, jedan od poslednjih bastiona turske vlasti i dominacije u Srbiji. S pravom je nosio epitet „sultanove cure” ili „sultanove neveste”.

Fortifikacija Soko Grada se sastoji iz citadele- gornjeg grada. Sama citadela se sastoji iz dve fortifikacione celine. Na najvišem grebenu nalazi se nepravilno elipsasto obziđe sa dve kule.

Jedna kula je bila isturena na južnoj strani litice, i druga-glavnom kulom sa severne stane okrenute ka donjem gradu, ispod ove kule nalaze se ostaci cisterne za vodu. Cela strana litice ispod glavne kule pozidana je zidom visine 35 do 40 m. Donji deo citadele nalazila se jedna kula pravougaone osnove preko koje se ulazio u viši deo gornjeg grada, dok su se još dve slične kule nalazile ispod nje, okrenute ka donjem gradu. Unutar donjeg dela vidljivi su ostaci još nekih fortifikacionoih objekata.tanove cure” ili „sultanove neveste”.

Био је неосвојив све до 1862. године када су га Турци под притиском светских сила предали Србима који су га на њихов захтев срушили.

Grad danas

Grad je nakon odlaska turske vojske i posade miniran i dobrim delom uništen. Danas je ostalo vrlo malo ostataka bedema i kula, a u samoj utvrdi je na temeljima jedne od kula podignut betonski plato na kome je izgignut veliki krst. Episkop šabački Lavrentije je podno Soko Grada podigao manastir posvećen Nikolaju Velimiroviću. Vojska Srbije je 2001. godine uradila put do ovog manastira tako da sada mogu i autobusi da dođu u ovo područje.

Uz kolski put od manastira do utvrde (tj. do platforme sa krstom) podignuto je 10 kapela od kamena koje su prigodno oslikane u kojima je ispisana po jedna Božija zapovest.

Naša okolina - Manastir Svete Trojice

Manastir je podignut na porodičnom imanju oko grobova njegovih roditelja Koste i Božane Ristanović i male sestre Vide. Zaživeo je 2005. godine dolaskom jeromonaha Serafima (Petkovića) za nastojatelja, i od tada se održavaju redovna bogosluženja. Od svetinja poseduje pokrov sa moštima Svete Petke.

Krstove za crkvu je darovao Milenko Radaljac iz Loznice, a zvono je poklonio Milan Selaković iz Novog Sada.

Manastir je u prelepom delu Srbije, u pravcu Ljubovije, a bliži manastiri su manastir Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog i manastir posvećen Romanovima.Bratstvo manastira sa visokoprepodobnim arhimandritom Serafimom posvednevno služi svetu Liturgiju i otvoren je za sve kojima je potrebna pomoć, duhovni savet i ukrepljenje.

У оквиру манастира је и манастирски конак, а у току су спољни радови на новом манастирском конаку. Манастир има и разноврсне манастирске производе, чијом куповином се помаже његова даља изградња.

У уторак, 5. септембра 2017. манастир је посетила група представника неколико библијских друштава у пратњи протођакоња Радомира Ракића, главног и одговорног уредника Информативне службе Српске Православне Цркве.

Домаћин је био јеромонах Поликарп, који је завршио Богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи и Философски факултета Универзитета у Новом Саду, где је стекао и титулу мастера. Јеромонах Поликарп је овом приликом упознао госте са историјатом манастира и монашким животом у њему. После завршене посете, јеромонах Поликарп је са протођаконом Радомиром одслужио вечерње у манастирској цркви на Соко Граду, у којем се управо (од 4. до 9. септембра 2017. године) одржава Летња библијска школа у организацији Библијског друштва Србије и њеног извршног секретара Вере Митић, а уз учешће представника балканских библијских друштава Словеније, Хрватске, Србије, Македоније и Албаније.